USD: 12,137 so'm EUR: 14,192 so'm RUB: 160 so'm GBP: 16,317 so'm CNY: 1,742 so'm KZT: 24 so'm TRY: 281 so'm AED: 3,304 so'm USD: 12,137 so'm EUR: 14,192 so'm RUB: 160 so'm GBP: 16,317 so'm CNY: 1,742 so'm KZT: 24 so'm TRY: 281 so'm AED: 3,304 so'm

Saytdan izlash

Saqlangan xabarlar

Sizda hozircha saqlangan xabarlar yo'q!

Yangiliklarni o'qish

Maxfiylik siyosati

Saytimizdan foydalanishda sizga eng yaxshi tajribani taqdim etish uchun biz cookie-fayllardan foydalanamiz. Saytimizdan foydalanishda davom etish orqali siz Maxfiylik siyosati va Foydalanish shartlari ga rozilik bildirgan bo‘lasiz.

Ҳиндистон АҚШ босимига қарамай рус нефтини яна сотиб олишни бошлади — Reuters

36 марта

Ҳиндистон АҚШ босимига қарамай рус нефтини яна сотиб олишни бошлади — Reuters

Ҳиндистоннинг давлатга қарашли энг йирик нефть компанияси Indian Oil Corporation (IOC) Қўшма Штатларнинг босимига қарамай, Россиядан нефть сотиб олишни қайта бошлади. Reuters’нинг маълум қилишича, компания декабрь ойи учун бешта танкерда “қора олтин” буюртма қилган. Уларда жами 3,5 миллион баррел ESPO маркали нефть бор бўлиб, бундай хом ашё одатда Россиянинг Тинч океани портларидан юборилади.
Бу Вашингтон Россиянинг “Роснефт” ва “Лукойл” каби энг йирик нефть компанияларига санкциялар жорий этганига қарамай содир бўлди. Ҳолбуки, Оқ уй Кремльни нефтдан келадиган даромаддан маҳрум этиш орқали Россияга босимни кучайтиришни режа қилган эди. АҚШ Молия вазирлиги шу мақсадда рус нефтининг харидорларига мурожаат қилиб, муқобил манбалар топиш учун 21 ноябргача муҳлат берганди.

Indian Oil Corporation ёнилғи қуйиш шохобчаси
Фото: IOC
Деҳли Қўшма Штатлар томонидан жорий этилган санкцияларни айланиб ўтишга ҳаракат қилмоқда. Хусусан IOC молиявий директори компания “чекловлар доирасидан чиқмаган ҳолда импортни давом эттириши”ни маълум қилган эди.
Ҳиндистоннинг бошқа йирик компаниялари, жумладан Reliance Industries ва Mangalore Refinery эса ҳуқуқий текширувлар якунланмагунга қадар харидларни вақтинча тўхтатган. Деҳли ўз энергетик хавфсизлигини рўкач қилиб, рус нефтидан воз кечиш талаби сабаб Қўшма Штатлар билан дипломатик тарангликка ҳам борди.

Изоҳ қолдириш

Мавзуга алоқадор:

Оммабоп хабарлар: